Dve slamnate lutke stoje ispred drveta
Bildrechte: picture alliance / Zoonar | Polarpx

Onaj ko hoće da umanji značaj klimatskih promena često opovrgava takozvane slamnate argumente – izmišljene prividne argumente.

    Kojim strategijama se umanjuje značaj klimatskih promena

    Naučna mimikrija, prividni argumenti i selektivni izbor podataka (Rosinenpicken): Da bi potkrepili svoje narative negatori klimatskih promena i njihovih opasnosti lažno tumače ispravne vremenske podatke. #Faktenfuchs.

    Posledice klimatskih promena mogu da se osete. Čak i ako svaki šumski požar i svaka poplava ne mogu da se pripišu klimatskim promenama, naučnici se slažu da zbog globalnog zagrevanja koje je izazvao čovek češće dolazi do ekstremnih vremenskih događaja.

    „Klimatske promene izazvane uticajem čoveka već utiču na vremenske i klimatske ekstreme u svim regionima sveta“, kaže se u šestom izveštaju o stanju stvari Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC) Ujedinjenih nacija iz 2021. godine.

    Prema studiji Cornell University iz New Yorka 99,9 procenata svih studija, proverenih od strane nezavisnih veštaka iz iste stručne oblasti („peer-reviewed“), došlo je do zaključka da su klimatske promene prouzrokovane čovekovim delovanjem.

    Uprkos tome neki ljudi se suprotstavljaju ovim naučnim faktima, negiraju ili umanjuju opasnost od klimatskih promena i njihove posledice i pokušavaju da sa tih pozicija izvrše politički uticaj.

    Pet strategija kojima se klimatske promene negiraju ili umanjuje njihova opasnost

    Kojim strategijama negatori klimatskih promena seju sumnje prema naučnoj činjenici da je klimatsku krizu prouzrokovao čovek? #Faktenfuchs je o tome razgovarao sa klimatskim naučnicima i ekspertima za komunikaciju.

    1. strategija: „Naučna mimikrija“

    Glavna taktika je „mimikrija“, kaže Michael Brüggemann, profesor komunikologije na Univerzitetu u Hamburgu, u intervjuu za #Faktenfuchs. Brüggemann istražuje komunikaciju o klimatskim promenama i naučnu komunikaciju.

    U zoologiji mimikrija označava prilagođavanje koje služi sopstvenoj zaštiti ili obmani. Tako su oni koji potcenjuju opasnost od klimatskih promena oponašali naučni rad i imitirali metode i rituale: “Nauka se između ostalog odlikuje time što naučnici i eksperti organizuju konferencije, objavljuje naučne radove i pokazuju grafike. Sve se to kopira, objašnjava Brüggemann.

    2. strategija: Tačni podaci kao „zrnce istine”

    Tekstovi ljudi ili organizacija koji umanjuju opasnost klimatskih promena često citiraju ozbiljne i pouzdane izvore kao što su npr. podaci Nemačke metereološke službe. I to je taktika, kaže komunikolog Brüggemann: „Ukoliko neko želi da napravi 'dobre' Fake-News, uvek mu je potrebno i jedno zrnce istine“. Prema njegovim rečima, postojeći podaci se jednostrano interpretiraju ili izvlače iz konteksta, tako da na kraju služe kao tobožnja potvrda sopstvenog izlaganja.

    Nemačkoj metereološkoj službi je ovaj problem poznat, rekao je Andreas Becker, meteorolog i rukovodilac Odeljenja za praćenje klimatskih promena pri Nemačkoj metereološkoj službi (DWD), u intervjuu za #Faktenfuchs:

    Strategija (…) je da se preko DWD-a pokušava uspostaviti određena verodostojnost tvrdnji kao i da se dobiju podaci od DWD-a. Ali da se oni onda tako oblikuju da odgovaraju sopstvenim tvrdnjama. Andreas Becker iz Nemačke meteorološke službe (DWD)

    Na koji način potcenjivači klimatskih promena pomoću selektivnog izbora podataka i pseudonaučne argumentacije izvlače lažne zaključke, objašnjava meteorolog Lukas Kluft, naučnik iz Max-Planck-Instituta za meteorologiju Hamburgu, u razgovoru za #Faktenfuchs.

    3. strategija: slamnati argumenti

    Kluft kao primer navodi takozvani slamnati argument: Njime negatori klimatskih promena samo simuliraju da se bave teorijom klimatskih promena. Faktički argumentuju protiv „slamnatog strašila“, dakle fiktivne, iskrivljene verzije protivničkih argumenata.

    Jedan od njihovih „zaključaka“ tako glasi: Ukoliko je teorija da su klimatske promene uslovljene CO2 tačna, zagrevanje bi bilo moguće izmeriti uvek i svuda, na svakom mestu na svetu i u svakom trenutku. Autori ukazuju zatim na neodgovarajuću seriju podataka pojedinačnih meteoroloških stanica ili tajminge. Ali pretpostavka je „jednostavno pogrešna“, kaže Lukas Kluft. „Slamnato strašilo“ vodi na pogrešan put:

    Cela ideja koja stoji iza efekta staklene bašte je nešto globalno i pre svega nešto što vidimo u dužim vremenskim periodima, a ne u pojedinim trenucima. Lukas Kluft iz Max-Planck-Instituta za meteorologiju

    Kluftova analiza: „Oni prvo postave to slamnato strašilo, koje zapravo uopšte nije za raspravu, a onda ni njega ne opovrgavaju vešto, već pre pomoću takozvanog Cherry Picking“. Ta taktika je sledeći korak.

    4. strategija: Cherry Picking (Rosinenpicken)

    Cherry Picking je tipična taktika negatora klimatskih promena, ali i generalno negatora nauke, kaže Toralf Staud, novinar, autor knjiga i urednik „Klimafakten.de“, u intervjuu za #Faktenfuchs: „Izvlače se specijalni podaci koji nekom odgovaraju da potkrepe prethodno već utvrđenu tezu“. Tako se na primer biraju serije podataka pojedinačnih meteorloških stanica, doba dana ili meseci koji tobože protivreče naučnom faktu o klimatskim promenama za koje je odgovoran čovek.

    Prema mišljenju Andreasa Beckera iz DWD-a je sa stručnog gledišta takođe pogrešan postupak porediti podatke različitih lokacija, na primer povećanje CO2 na Havajima, koje je prema Beckeru vrlo reprezentativno za globalno kretanje, sa „tačkastim“ merenjima pojedinačnih metereološih stanica, na primer u Minhenu. „Biraju se prostorni i vremenski fragmenti koji nisu uporedivi sa globalnim podatkom”. Podaci jedne metereološke stanice su uvek u ograničenoj meri reprezentativni i imaju veću prirodnu varijabilnost, smatra Becker.

    Da bi se uspostavila uporedivost podataka Nemačka metereološka služba sistematizuje sve podatke iz stanica. „Tako da se takvi lokalni efekti koji ponekad mogu da pokazuju na gore, a ponekad na dole ili da utiču na kretanje trenda gore ili dole, ujednačavaju.

    Kod velikog broja metereoloških stanica i podataka je Cherry-Picking “predvidivi uspeh“, kaže Torald Staud. Pravo istraživanje funkioniše, međutim, upravo suprotno:

    Ozbiljne naučnice i naučnici su zaista jako, jako pažljivi kako bi upotrebili sve podatke koji im stoje na raspolaganju i iz njih izveli zaključke. I oni su zaista širom sveta nedvosmisleni za mnoge različite grupe istraživača. Zagrevanje Zemlje uzrokovano ljudskim faktorom postoji, a ima ga i u Bavarskoj. Toralf Staud, specijalizovani novinar za klimatska pitanja

    5. strategija: Potcenjivanje i odugovlačenje umesto negiranja

    Negiranje ovih fizičkih činjenica i naučnih fakata u međuvremenu ne funkcioniše više tako dobro i postaje ređe, opaža komunikolog Brüggemann. „Zato što je većina ljudi jednostavno shvatila: OK, tu postoji problem“.

    Nove strategije pak nisu nimalo manje sofisticirane i opasne. Tako se u aktuelnim debatama o zaštiti klime posledice klimatskih promena sada češće umanjuju. Akteri pokušavaju da pronađu razloge zašto upravo sada zaštita klime više nije neophodna ili moguća, kaže Brüggemann.

    U jednom članku Univerziteta Cambrdge autorke i autori identifikuju te “diskurse klimatskog odugovlačenja“. „U to spada, na primer, i tvrdnja: Ah, to je jako skupo. Izgubiće se radna mesta”, objašnjava Brüggemann. Argumenti su, dodaje on, delom isto tako pogrešni kao i tvrdnje da ne postoje klimatske promene.

    Još jedna taktika je, na primer, raspirivanje nade u tehnologije koje još (uvek) ne postoje. Moto prema Brüggemannu glasi: “Sada ne moramo ništa da preduzimamo, jer će nam nemački inženjeri već prezentovati neko rešenje za taj klimatski problem – veliki CO2-usisivač kog ćemo okačiti u vazduh i gde ćemo to ponovo da usisamo“.

    Ili se pak odgovornost svaljuje na druge: “Da se kaže, krivi su Kinezi. Mi kao Nemci ne možemo više ništa da učinimo, jer oni tako jako zagađuju čovekovu okolinu. Tako da sami ne moramo baš ništa da uradimo. Kognitivno to je lagodnije rešenje”, rekao je Brüggemann.

    Zašto su narativi kompatibilni

    Narativi su delimično kompatibilni, kaže Toralf Staud, urednik specijalizovan za činjenice o klimatskim promenama. Razlog: Neki ljudi nisu hteli da prihvate postojanje globalnog zagrevanja: „To je neprijatna tema i ima neprijatne posledice. Kada se naiđe na tekst u kome se kaže: ‘Ah, to uopšte nije tako strašno‘, onda je čovek u sebi i te kako prijemčiv za tako nešto, jer to nudi lak izgovor“. Međutim, to ne menja činjenicu da klimatske promene postoje i da mi osećamo njihove posledice.

    Zaključak:

    Ljudi koji odbijaju činjenice o globalnom zagrevanju izazvanom uticajem čoveka, pokušavaju da negiraju klimatske promene ili umanjuju opasnost od njih. Pri tome se služe različitim strategijama, imitiraju, na primer, naučni rad i objavljuju pseudonaučne članke.

    Negatori klimatskih promena se u svojim tekstovima često pozivaju na seriozne izvore, kao što su na primer podaci Nemačke meteorološke službe, da bi legitimizovali svoje tvrdnje. Međutim, prilikom interpretacije podataka postupaju nenaučno, polaze od pogrešnih pretpostavki, konstruišu takozvane slamnate argumente ili se bave selektivnim izborom podataka. Zaključak, prema kojem klimatske promene prouzrokovane čovekovim delovanjem ne postoje, je pogrešan.

    Pretežna većina svih istraživača klime širom sveta se slaže: Globalno zagrevanje je prouzrokovao čovek, klimatske promene dovode do češćih i intenivnijih ekstremnih vremenskih događaja.

    "Hier ist Bayern": Der BR24 Newsletter informiert Sie immer montags bis freitags zum Feierabend über das Wichtigste vom Tag auf einen Blick – kompakt und direkt in Ihrem privaten Postfach. Hier geht’s zur Anmeldung!